Dojče vele: Da li se Zapadni Balkan i EU razmimoilaze?

Na putu Zapadnog Balkana ka EU postoje uspesi, podrške, ali i uslovi i blokade. Te zemlje su angažovane na ispunjavanju uslova, ali žele da budu poželjan partner EU, sa realnom perspektivom ostvarivog članstva.

Ova godina, kada su u pitanju evrointegracije, sobom nosi mnoge pozitivne aspekte: zaokružuju se institucionalne reforme u EU, svet izlazi iz ekonomske krize, a zemlje Zapadnog Balkana dobile su, u najvećoj meri, pozitivne ocene svog napretka u sprovođenju reformi. Ipak ono što je realnost na putu zemalja Zapadnog Balkana ka EU jesu blokade.

Za BiH to je pitanje unutrašnjeg uređenja, za Makedoniju ime, za Srbiju saradnja sa Tribunalom u Hagu. Potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, u Briselu je za Dojče vele izjavio: „Na nama je da radimo. Za Srbiju je bitno da što pre dođe do  konsenzusa za primenu Prelaznog sporazuma. Od tog momenta Srbija ima administrativnih kapaciteta da za šest do 12 meseci postane kandidat za ulazak u EU.“

Tokom konferencije organizovane u Briselu na temu „Da li se Zapadni Balkan i EU razmimoilaze“, predstavnici zemalja usaglasili su se da moraju da postoje uslovi za pristupanje EU, koji daju tačne odrednice za fokusiranje reformskih procesa, ali su i pozvali EU da evropsku perspektivu Zapadnog Balkana ostavi kao realan i ne predalek cilj.

Da danas postoje sve veće razlike u napretku zemalja Zapadnog Balkana ka EU smatra Nevenka Savić iz Direkcije za evrointegracije BiH. Ona je za Dojče vele izjavila da BiH ni ne može da podnese aplikaciju za članstvo jer je to direktno uslovljeno transformacijom OHR-a, a kao uslov se pojavljuje i pitanje ustavnih reformi:

„EU i dalje ostaje otvorena za proširenje. Stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora otvaraju se i bolje perspektive pridruživanja Zapadnog Balkana. Istovremeno kriterijumi za pristupanje su veći i rigorozniji. Tako da ono što nije bilo uslov za neke zemlje u prethodnim priključenjima, nama se postavlja kao striktan uslov.“

U Direkciji za evrointegracije BiH kažu da zemlja mora više i brže da radi na svom putu ka EU, ali dodaju i to da je teško završiti operativni i tehnički deo posla kada on, u velikoj meri, zavisi od političkih odluka.

Da zemlje Zapadnog Balkana moraju, ne samo da ispune zadate uslove, nego da urade i više od toga, smatra potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić. On ističe da ceo Zapadni Balkan mora da ima za cilj da postane i poželjan region, a svaka zemlja, ponaosob, da bude poželjan partner i punopravni član EU:

„Na nam je da u domenu energetike, infrastrukture, ekonomije, znanja napravimo takav napredak da zapravo poslovni krugovi, administrativni, medijski krugovi pa i javno mnjenje u EU ne misle više o Zapadnom Balkanu kao o „preostalom“ delu Balkana koji treba integrisati, već da misle o nama kao o interesantnom dodatku koji će zaokružiti kontinent.“

Na Zapadnom Balkanu je dakle da radi, a na partnerima iz EU je da budu odvažni i daju zemljama tog regiona prave prilike kako bi one pokazale svoje umeće.

(Dojče vele)